Foto: Index

AKO ŽELITE da van išta u vrtlu nareste, vaja van položit ispit, dat 370kn i nakon toga možete polivat loze, trovat miševe, sprejat štetočine... Bilo šta genocidno da van padne na um, možete. Po novome zakonu, ako nemate potvrdu o položenon ispitu iz pesticida, prodavač van ne smi prodat njanci diditi. A zašto i ne bi polagali? Sadite voće i povrće, svekrva živi s vama, logično je da van otrov triba.

Željni znanja, tri ure slušate agronoma u tuminastoj prostoriji bez prozora. Smrad iz njegovih usta ide na vas, ali još niste došli do te lekcije da znate kojin ga otrovon triba zasut. U klupama oko vas težaci; neke znate, neke se pravite da ne znate. Svako malo ispravjaju agronoma kad štogod falije. Žali bože 370 kuna! Sa težacima bi se za 150 kuna napili i više naučili u jednu noć negoli s agronomon, po skupljoj tarifi, u dva dana. Došlo je i par gospođa, mislile su da triba položit ispit za kupit garifule i đirane. Ako ove godine ne triba, dogodine će sigurno tribat- smatra profesor.

Ostanu i one. Dvoje dice pita triba li polagat ispit za brat tratinčice? Profesor je neodređen, ali daje naslutit da edukacija nikome neće škodit. Svi naslućujemo koliko profesor voli svoj posal. Stečeno znanje, koje mu je i samon dojadilo, prenosi učenicima, odnosno vama. Uništava van živčane stanice dok ih totalno ne umrtvi, a paraliza nastupa kad nalakćeni zakunjate. Prene vas tresak ispita o klupu. Jedina rubrika koju ste točno riješili je ona s vašin imenon i prezimenon. Čini se da je to dovoljno za prolazak. Odma trčete u poljoprivrednu apoteku uzest pet-šest kesa sa mrtvačkin glavan, iksevima i upozorenjima. Niko na vama ne bi reka da ste stručnjak za genocid, ali iskaznica govori tome u prilog.

Doma pričate o omjeru dušika, kalija i fosfora trudeći se da vas niko ne razumi. Najdraže van je kad ste neshvaćeni, tad briljirate. Ako vas zapitaju štogod stručno, ne znate, ali svejedno se razmećete pojmovima. Lako ti je među neukima blefirat. Niste se vi toga prvi sitili; političari, svećenici i udane žene to rade od pamtivijeka.

Razmišljate o vlastiton imovinskon stanju. Cipele su van solidne, ali tribat će van za koji dan i sandale. Straj vas je išta imat jer van se čini da ćete uskoro morat polagat državni ispit i za sandale nosit. Garant će za misec dana doć ortoped držat seminar o hodanju. Nećete moć šetat priko rive bez potvrde da znate stat na nogan. To će koštat najmanje 1500 kuna, ali će van, ko i vozačka, vridit pedesetak godina. Naravno da uplatnice morate čuvat dok ste živi, te bit spremni u svako doba dana i noći iste pokazat nadležnon inspektoratu. Ako vas inspektor trevi na cesti, raskrilit ćete se ka egzibicionist i pokazat sve šta imate; potvrde, priznanice, dokumente, uplatnice. To ćete upotpunit vriskanjen, kako takvon prepadu i priliči.

Neki susidi bez stručnog ispita, ali sa znanjen stručnijin od vašeg, mole da in kupite cidokora i modre galice. Nude van u zamjenu vriću kunpira. Namah van postane jasno kako stvar funkcionira kad ste podobni i imate valjanu člansku iskaznicu. Uzimate otrove naveliko jer široko van polje toliko i zahtijeva. Znate da ste u prekršaju, ali ne opterećavate se pitanjima "šta ako". Hipotetika je smetnja slobodnon življenju, a zakon je tek upozorenje šta se može dogodit onome ko nema sriće. Iako ste imanje prodali Rusima, razmišljate kako da van evropski fondovi odobre nepovratna sredstva za zemlju koje nemate. Odete u agenciju i zamolite ih da van sastave stotinjak stranica nerazumljivog štiva. Niste apstraktni, ali postoje ljudi koji jesu i koji vole svoj posal. Vi ni Pikasa ne možete smislit; iskrivljenih faca ste se nagledali po birtijetinama i to ne smatrate umjetnošću.

Kad van dođe inspekcija provjeravat zašto van triba toliko otrova, odvedete inspektora među ošebjad i smriče, upozorivši ga prethodno na zmije. Spomenete dva legla poskoka, te mirnin glason objasnite da su to beštije koje se kote uvik u krugu od 100 metara. Evo, vi ćete prvi sa štapon. Nema nego 3 kilometra obrasloga puta, ali nakon toga pukne uzorano polje od ijadu hektara. To su vaši trudi, vaša didovina i dok mu objašnjavate točnu lokaciju didovine i zmijskih nakota, suza van suzu goni. Viruje van na rič! To samo potvrđuje koliko je emotivna inteligencija važnija od one mjerljive ajkjuovima. Tarete oči šudarićen, ova priča vas satare jer u šudarić metite pinku kapule, pa od suza ne vidite inspektora, a od jecaja ne čujete šta pita. Dok stiskate oči, razmišljate oće li pobijedit vaše suze ili inspektorov straj? Svejedno! Niste od onih koji emociji gledaju u zube. Otvorite jedno oko, a onda razrogačite i drugo; misusovo, di je inspektor?!

Gledate niz put, trče nizbrdo.

"Inspektoooreeeee! Oćemo u pooljeee?"

" Žuriim!", viče on: "Sve je u reeduuu!"

Blago državi u kojoj se USKOK plaši poskoka.